Šta ima za nedeljni ručak?
Zapravo jedna devetina svetske populacije neće sebi postavljati ovo pitanje. Oni gladni provode svoju nedelju, gladni idu u krevet. Cilj odrzivog razvoja broj dva je iskorenjivanje gladi u svetu, kroz promociju održive poljoprivrede.
Svaki naš ručak, večera, užina, zalogaj imaju poreklo u poljoprivrednoj proizvodnji, i kao povratna sprega utiču na poljoprivrednu proizvodnju, a preko nje na planetu, klimu, ekološki sistem, ekonomski sistem, biodiverzit, kulturu. Sve je povezano. Naše svakodnevne aktivnosti i ponašanje imaju odjeka.
Podneblje utiče na našu hranu pre svega agronomski gledano kroz zemljište (minerale, glinene strukture, vodu) jer biljka kroz koren unosi elemente koji i njoj samoj postaju gradivni, a i nama kada je pojedemo. Ako je u pitanju životinjski proizvod isti je princip, na primer sir, ukus i kvalitet u mnogome zavise od trave koju životinja pase.
Kultura ili čovekov faktor u poljoprivredi i za hranu imaju velikog značaja. Recepti. Glavni obrok u toku dana. Supa kao obavezno prvo jelo u toku ručka. Posna jela. Sve je to oivičeno našom kulturom, i ako bismo se pomerili malo istočno, ili malo zapadno videli bismo da su stvari drugačije. Kultura utiče na našu ishranu, a mi smo ono što jedemo.
Sezona poljoprivrednih proizvoda. Jagode u oktobru? NE! Dunje, dulek, jabuke.
Proizvodjači su oni kojima treba da zahvalimo, uz poštovanje, za sve što nalazimo u tanjiru. Možda zanimanje pastira nije dovoljno šiki miki kao na primer zanimanje somelije ili glavni kuvar, ali zapravo oni i jedan i drugi za sirovine idu upravo kod čistog poljoprivrednog proizvodjača. Seljaka. Tu je odgovornost za kvalitet. Na polju, u toku proizvodnje, zalivanja, zaštite od grada ili mraza.
Biodiverzitet je dar majke prirode, u vidu svih različitih biljaka i životinja, koje mi ljudi možemo koristiti u ishrani. Ljudi se sve manje raznovrsno hrane. U globalu naša ishrana se svodi na nekoliko namirnica, naročito ako se gledaju sirovine. Kada smo jeli poslednji put pasuljicu? Ili sir od domaće bele koze. Slow Food veoma brine o očuvanju biodiverziteta pre svega kroz projekte "Riznica ukusa" i "Presidia".
Klima i klimatske promene veoma su značajan faktor kada govorimo o održivom razvoju, i planeti zemlji kakvu želimo da ostavimo budućim pokolenjima. Preintenzivna poljoprivredna proizvodnja, i industrijska hrana utiču na razvoj sve negativnije klime.
Danas je Svetski Dan Hrane, i Organizacija za Hranu i Pojoprivredu Ujedinjenih Nacija, kao ovogodišnju temu odabrala je upravo klimatske promene.
Mnogo je načina da svi mi, obični potrošači kroz svoje izbore delujemo pozitivno ka ostvarenju cilja iskorenjivanja gladi i hrane za sve!
Zapravo jedna devetina svetske populacije neće sebi postavljati ovo pitanje. Oni gladni provode svoju nedelju, gladni idu u krevet. Cilj odrzivog razvoja broj dva je iskorenjivanje gladi u svetu, kroz promociju održive poljoprivrede.
Svaki naš ručak, večera, užina, zalogaj imaju poreklo u poljoprivrednoj proizvodnji, i kao povratna sprega utiču na poljoprivrednu proizvodnju, a preko nje na planetu, klimu, ekološki sistem, ekonomski sistem, biodiverzit, kulturu. Sve je povezano. Naše svakodnevne aktivnosti i ponašanje imaju odjeka.
Podneblje utiče na našu hranu pre svega agronomski gledano kroz zemljište (minerale, glinene strukture, vodu) jer biljka kroz koren unosi elemente koji i njoj samoj postaju gradivni, a i nama kada je pojedemo. Ako je u pitanju životinjski proizvod isti je princip, na primer sir, ukus i kvalitet u mnogome zavise od trave koju životinja pase.
Kultura ili čovekov faktor u poljoprivredi i za hranu imaju velikog značaja. Recepti. Glavni obrok u toku dana. Supa kao obavezno prvo jelo u toku ručka. Posna jela. Sve je to oivičeno našom kulturom, i ako bismo se pomerili malo istočno, ili malo zapadno videli bismo da su stvari drugačije. Kultura utiče na našu ishranu, a mi smo ono što jedemo.
Sezona poljoprivrednih proizvoda. Jagode u oktobru? NE! Dunje, dulek, jabuke.
Proizvodjači su oni kojima treba da zahvalimo, uz poštovanje, za sve što nalazimo u tanjiru. Možda zanimanje pastira nije dovoljno šiki miki kao na primer zanimanje somelije ili glavni kuvar, ali zapravo oni i jedan i drugi za sirovine idu upravo kod čistog poljoprivrednog proizvodjača. Seljaka. Tu je odgovornost za kvalitet. Na polju, u toku proizvodnje, zalivanja, zaštite od grada ili mraza.
Biodiverzitet je dar majke prirode, u vidu svih različitih biljaka i životinja, koje mi ljudi možemo koristiti u ishrani. Ljudi se sve manje raznovrsno hrane. U globalu naša ishrana se svodi na nekoliko namirnica, naročito ako se gledaju sirovine. Kada smo jeli poslednji put pasuljicu? Ili sir od domaće bele koze. Slow Food veoma brine o očuvanju biodiverziteta pre svega kroz projekte "Riznica ukusa" i "Presidia".
Klima i klimatske promene veoma su značajan faktor kada govorimo o održivom razvoju, i planeti zemlji kakvu želimo da ostavimo budućim pokolenjima. Preintenzivna poljoprivredna proizvodnja, i industrijska hrana utiču na razvoj sve negativnije klime.
Danas je Svetski Dan Hrane, i Organizacija za Hranu i Pojoprivredu Ujedinjenih Nacija, kao ovogodišnju temu odabrala je upravo klimatske promene.
Mnogo je načina da svi mi, obični potrošači kroz svoje izbore delujemo pozitivno ka ostvarenju cilja iskorenjivanja gladi i hrane za sve!
