петак, 07. октобар 2016.

Парадајз

Риљали смо земљу седам дана, Да из ње нам никне здрава 'рана. Бацили смо парадајза семе, Да хранимо наше мало племе. И у јесен кад опадне лишће, Кад се сиров међу зуби стишће. И у зиму кад навеје снега, Из бутиљке ми пијемо њега. Да ли млевен ил' само насечен, Да ли цеђен кад к'о крв потече. Да нас крепи калијумом својим, Да нам мушко увек право стоји. И кад женско подноси дијету, Дајемо га за фруштук детету. Парабабе и све парадеде, Парадајзом своје зубе штеде. Дајемо га на параунуке, Радо њега беру вредне руке. Издвајамо ми из њега семе, Да с' не утре парадајза племе. Ако хоћеш знати парадајз, Ти наврати саде у наш шпајз.


Нема коментара:

Постави коментар