четвртак, 8. децембар 2016.
уторак, 6. децембар 2016.
понедељак, 5. децембар 2016.
FUNDRISING BREAKFAST FOR HAITI Terra Madre Day 2016
We are having our FUNDRISING BREAKFAST FOR HAITI on December 10th 2016, from 10 am till 12 pm at Superior d.o.o, Congress Hall, second floor, Bulevar oslobođenja 238, Velika Plana.
By giving a donation you are supporting vegetable gardens in Haitian schools, aimed to provide food and knowledge about growing food, enabling resilient future for the community.
With this breakfast and solidarity with people who are very far away from us, but in a globally complex system very close, we want to show that we love the mother Earth and want better future for everyone! #LoveTheEarth #DefendTheFuture
Making a donation, can be done by using the
Račun (account number): 160-391040-74,
Svrha (Purpose): Pomoć Haitiju
Šifra (code): 289*
Primalac (Receiver): Convivium Velika Plana, Udruženje “Slou Fud Mreža Mladih”, Alekse Šantića 21, 11320 Velika Plana.
Feel free to contact Mr. Miloš Dilkić at +381641606879 with any questions or concerns. We thank you in advance for your support!
Best Regards,
Ivana Radić Jean
Serbia and Haiti for mutual understanding and development
Do you ever wonder about importance
of others, weather they are close or far away, in your own life? I do. In
globalized world the concept of closeness has been spiced up that the ones we
appreciate the most and whose existence has highest value in our lives could be
thousands of kilometers away. In the context of climate change that is one of
the most important priorities in the world today, we all live together in a
system called Mother Earth, and indeed each and every dot of the system has an
influence to the other. When we are helping others, we are helping ourselves.
Velika Plana, just as many other
towns in Serbia, has a wide diaspora, that connects it to the world. It also
happens that many Velikoplanians are married with people from other nations,
cultures, races. It happens that one of the sons in law of Velika Plana is of
Haitian origin. But that was just the first link of Velika Plana and Haiti that
has opened up a discussion that made us realize the similarities of our two
cultures, and even see the potential for beneficial collaboration between us.
Unfortunately, Haiti has recently
suffered a devastating natural disaster in form of a hurricane this time, while
not having recuperated from the last even more destructive disaster of
earthquake in 2010. It hurts our soul to know that.
We have to admit that Serbia is a country
that needs development, things are not perfect here. However, Haiti is in a
state of need for help for development seriously profoundly. We are small and
sometimes weak ourselves, but it is one of the great honors of our people to
always be there for the others in need.
Three years ago I was in Herrsching,
Germany, in a seminar organized by German Ministry of Agriculture. This is
where I met people who came from Haiti, on behalf of the organization Fondelcopah (Fondation
dominico-haitien pour le développement et de lutte contre la pauvreté) who have
been my friends ever since. It is these people whom we have identified to carry
on the project of Gardens in schools in Haiti, that is the envisaged purpose of
the fundraising breakfast.
Project of school gardens is common activity
of Slow Food internationally, specifically in Africa. We want to encourage development
of vegetable gardens in Haiti, in order to provide food directly in the local
school community, but also with the aim to teach young generations how to grow
their own food and use this knowledge throughout life for food security and
poverty alleviation.
« Give man a fish, you feed him for one
day; teach him to fish and you feed him for life. »
Sincerely,
Ivana Radić Jean
Leader of Slow Food Convivium Velika Planaпетак, 2. децембар 2016.
Dobrotvorni doručak za pomoć Haitiju - Terra Madre Day
Convivium Velika Plana u saradnji sa preduzećem Superior organizuje DOBROTVORNI DORUČAK ZA HAITI 10. decembra 2016. Godine, od 10 do 12 časova u Svečanoj Sali na drugom spratu upravne zgrade preduzeća Superior d.o.o, Bulevar oslobođenja 238, Velika Plana.
Dobrotvorni doručak za Haiti ćemo upriličiti u okviru globalne proslave Terra Madre Day. Ovim doručkom, i solidarnošću sa ljudima koji su daleko od nas, ali u globalnom kompleksnom sistemu veoma blizu, pokažemo kako volimo našu zemlju i želimo bolju budućnost za sve! #LoveTheEarth #DefendTheFuture
Terra Madre Day je dogadjaj koji Slow Food obeležava svake godine sa ciljem da promoviše diverzitet hrane, tradicija i proizvodnje, i pokaže kako naša mreža koristi kreativnost i znanje da pokaže ljubav prema planeti i odbrani budućnost zemlje za naredne generacije.
Haiti je nedavno propatio od užasavajuće prirodne nepogode u formi uragana, dok se još nije oporavio od još jače nepogode, zemljotresa 2010. kada je stotine hiljada ljudi izgubilo živote. Mi želimo da svojim doprinosom omogućimo nove početke za novu budućnost. Da pokažemo medjusobno razumevanje i razvoj.
Želimo dobrodošlicu ljudima dobrog srca u Velikoj Plani gde će imati priliku da probaju čokoladu sa Haitija, ali i tipične lokalne proizvode iz Velike Plane: ajvar, džem, pitu dulečaru. Čast nam je što ćemo imati mogućnost i da ponudimo jedini Slow Food Presidium Rakiju od šljive crvene ranke.
Vaš novčani prilog je deo doprinosa pomoći koju obezbeđujemo ovom prilikom.
Donaciju možete ostvariti putem uplate na
Račun: 160-391040-74,
Svrha: Pomoć Haitiju
Primalac: Convivium Velika Plana, Udruženje “Slou Fud Mreža Mladih”, Alekse Šantića 21, 11320 Velika Plana.
Za sve dodatne informacije budite slobodni da se obratite gospodinu Ivanu Tupajiću na 0668251942. Unapred Vam zahvaljujemo na Vašoj podršci!
Srbija i Haiti za međusobno razumevanje i razvoj
Da li se ikada pitate o značaju
drugih, bez obzira da li su oni blizu ili daleko, u sopstvenom životu? Ja se
pitam. U globalizovanom svetu koncept bliskosti začinjen je malo tako da sada
oni koji nam znače najviše i čije postojanje ima najveću vrednost u našem
životu mogu biti hiljadama kilometara daleko. U kontekstu klimatskih promena,
što je jedan od najvažnijih prioriteta današnjice, mi svi živimo zajedno u
sistemu zvanom Majka Zemlja, i zaista svaka tačka tog sistema ima uticaj na
svaku drugu. Pomažući drugima mi pomažemo sebi.
Velika Plana, kao i mnoga druga mesta
u Srbiji, ima veliku dijasporu, koja je povezuje sa svetom. Postoji mnogo
Velikoplanjana koji su u braku sa ljudima drugih nacija, kultura, rasa. Postoji
i jedan zet u Velikoj Plani koji je poreklom iz Haitija. Ali to je samo jedna
spona izmedju Velike Plane i Haitija koja je otvorila diskusiju koja nas je
dovela do saznanja o sličnostima naše dve kulture, i čak do spoznaje
potencijala za obostrano korisnu saradnju medju nama.
Nažalost, Haiti je nedavno propatio
od užasavajuće prirodne nepogode u formi uragana, dok se još nije oporavio od
prethodne još više uništavajuće nepogode, zemljotresa 2010, kada je stotine
hiljada ljudi izgubilo živote. Nas duša boli.
Moramo priznati da je Srbija zemlja
kojoj treba razvoj, nisu stvari savršene kod nas. Ipak, Haiti je u stanju
potrebe za razvojem mnogo ozbiljnijem i dubljem. Mi smo mala zemlja, I ponekad
slaba, ali jedna od najvećih časti nam je da pomognemo drugome u nevolji.
Pre tri godine ja sam bila u Heršingu
u Nemačkoj, na seminaru organizovanom od strane Ministarstva poljoprivrede
Nemačke, gde sam upoznala ljude koji su došli da predstave Haiti, kao što sam
ja došla da predstavim Srbiju. To su ljudi iz organizacije Fondelcopah
(Dominikansko-haićanska fondacija za razvoj i borbu protiv siromaštva) koji su
postali moji prijatelji od tada. To su ljudi koje smo identifikovali da iznesu
projekat Bašte u školama Haitija, koji smo zamislili kao rezultat ovog
dobrotvornog doručka.
Projekat Bašte u Školama je široko
rasprostranjena aktivnost medjunarodnog Slow Food-a, naročito u Africi. Mi
hoćemo da ohrabrimo formiranje bašti u Haitiju, sa ciljem da te baste obezbede
hranu direkno za lokalne školske zajednice, ali i da nauče mlade generacije
kako da gaje sopstvenu hranu i koriste to znanje i veštinu za sigurnost hrane i
ublažavanje siromaštva.
“Daj čoveku
ribu i nahranićeš ga za jedan dan, nauči ga da peca i nahranićes ga za ceo
život“
S poštovanjem,
Ivana Radić Jean
четвртак, 1. децембар 2016.
Convivium Velika Plana at the EFARD meeting
Presentation
Ivana
Radic Jean, YPARD Serbia: Reinventing networking and collective action in the
Balkans: the case of Slow Food in Velika Plana, central Serbia
понедељак, 21. новембар 2016.
Slow Food Convivium Velika Plana poziva Vas na prezentaciju u okviru Serbian Visions Multikongresa
Dragi ljubitelji Slow Fooda,
Pozivamo vas na SERBIAN VISIONS – jedini multikongres u Srbiji, koji organizuje Nemačko-srpska privredna komora (AHK Srbija) u saradnji sa Privrednom komorom Srbije (PKS).
Dođite, saznajte, naučite i informišite se na nekoj od manifestacija koje organizuju nevladine organizacije, profesionalna i druga udruženja, instituti, institucije i neprofitne organizacije, neke i u saradnji sa privredom.
Convivium Velika Plana će imati prezentaciju "Slow Food kao primer dobre prakse", u nedelju, 27.11.2016. od 12 do 14 časova u sali na drugom spratu, M5.
Ne propustite 60 različitih dvočasovnih događaja tokom jednog vikenda!
Ulaz je BESPLATAN za sve zainteresovane građane!
Vreme: subota i nedelja, 26. i 27. 11. 2016, oba dana od 10 - 20h
Mesto: Hotel Radisson Blu Old Mill, Bulevar vojvode Mišića 15, Beograd
Izuzetna nam je čast da Vas pozovemo na prezentaciju našeg Conviviuma Velika Plana koja će se održati u okviru Serbian Visions Multikongresa.
Naš Convivium predstaviće se prezentacijom "Društvene inovacije u poljoprivredi: Slow Food kao primer dobre prakse"
SERBIAN VISIONS je multikongres koji obuhvata više tema: ljudska prava, ekonomiju, obrazovanje, kulturu, zdravlje, zaštitu životne sredine, EU integracije, bezbednost, inovacije, kao i druge segmente koji čine viziju za bolju budućnost Srbije. Pozvani su svi zainteresovani građani, ulaz je besplatan i nije potrebno da se prijavite za pojedinačne događaje.
Usporeni pozdrav za sve!
субота, 15. октобар 2016.
Svetski Dan Hrane 2016
Šta ima za nedeljni ručak?
Zapravo jedna devetina svetske populacije neće sebi postavljati ovo pitanje. Oni gladni provode svoju nedelju, gladni idu u krevet. Cilj odrzivog razvoja broj dva je iskorenjivanje gladi u svetu, kroz promociju održive poljoprivrede.
Svaki naš ručak, večera, užina, zalogaj imaju poreklo u poljoprivrednoj proizvodnji, i kao povratna sprega utiču na poljoprivrednu proizvodnju, a preko nje na planetu, klimu, ekološki sistem, ekonomski sistem, biodiverzit, kulturu. Sve je povezano. Naše svakodnevne aktivnosti i ponašanje imaju odjeka.
Podneblje utiče na našu hranu pre svega agronomski gledano kroz zemljište (minerale, glinene strukture, vodu) jer biljka kroz koren unosi elemente koji i njoj samoj postaju gradivni, a i nama kada je pojedemo. Ako je u pitanju životinjski proizvod isti je princip, na primer sir, ukus i kvalitet u mnogome zavise od trave koju životinja pase.
Kultura ili čovekov faktor u poljoprivredi i za hranu imaju velikog značaja. Recepti. Glavni obrok u toku dana. Supa kao obavezno prvo jelo u toku ručka. Posna jela. Sve je to oivičeno našom kulturom, i ako bismo se pomerili malo istočno, ili malo zapadno videli bismo da su stvari drugačije. Kultura utiče na našu ishranu, a mi smo ono što jedemo.
Sezona poljoprivrednih proizvoda. Jagode u oktobru? NE! Dunje, dulek, jabuke.
Proizvodjači su oni kojima treba da zahvalimo, uz poštovanje, za sve što nalazimo u tanjiru. Možda zanimanje pastira nije dovoljno šiki miki kao na primer zanimanje somelije ili glavni kuvar, ali zapravo oni i jedan i drugi za sirovine idu upravo kod čistog poljoprivrednog proizvodjača. Seljaka. Tu je odgovornost za kvalitet. Na polju, u toku proizvodnje, zalivanja, zaštite od grada ili mraza.
Biodiverzitet je dar majke prirode, u vidu svih različitih biljaka i životinja, koje mi ljudi možemo koristiti u ishrani. Ljudi se sve manje raznovrsno hrane. U globalu naša ishrana se svodi na nekoliko namirnica, naročito ako se gledaju sirovine. Kada smo jeli poslednji put pasuljicu? Ili sir od domaće bele koze. Slow Food veoma brine o očuvanju biodiverziteta pre svega kroz projekte "Riznica ukusa" i "Presidia".
Klima i klimatske promene veoma su značajan faktor kada govorimo o održivom razvoju, i planeti zemlji kakvu želimo da ostavimo budućim pokolenjima. Preintenzivna poljoprivredna proizvodnja, i industrijska hrana utiču na razvoj sve negativnije klime.
Danas je Svetski Dan Hrane, i Organizacija za Hranu i Pojoprivredu Ujedinjenih Nacija, kao ovogodišnju temu odabrala je upravo klimatske promene.
Mnogo je načina da svi mi, obični potrošači kroz svoje izbore delujemo pozitivno ka ostvarenju cilja iskorenjivanja gladi i hrane za sve!
Zapravo jedna devetina svetske populacije neće sebi postavljati ovo pitanje. Oni gladni provode svoju nedelju, gladni idu u krevet. Cilj odrzivog razvoja broj dva je iskorenjivanje gladi u svetu, kroz promociju održive poljoprivrede.
Svaki naš ručak, večera, užina, zalogaj imaju poreklo u poljoprivrednoj proizvodnji, i kao povratna sprega utiču na poljoprivrednu proizvodnju, a preko nje na planetu, klimu, ekološki sistem, ekonomski sistem, biodiverzit, kulturu. Sve je povezano. Naše svakodnevne aktivnosti i ponašanje imaju odjeka.
Podneblje utiče na našu hranu pre svega agronomski gledano kroz zemljište (minerale, glinene strukture, vodu) jer biljka kroz koren unosi elemente koji i njoj samoj postaju gradivni, a i nama kada je pojedemo. Ako je u pitanju životinjski proizvod isti je princip, na primer sir, ukus i kvalitet u mnogome zavise od trave koju životinja pase.
Kultura ili čovekov faktor u poljoprivredi i za hranu imaju velikog značaja. Recepti. Glavni obrok u toku dana. Supa kao obavezno prvo jelo u toku ručka. Posna jela. Sve je to oivičeno našom kulturom, i ako bismo se pomerili malo istočno, ili malo zapadno videli bismo da su stvari drugačije. Kultura utiče na našu ishranu, a mi smo ono što jedemo.
Sezona poljoprivrednih proizvoda. Jagode u oktobru? NE! Dunje, dulek, jabuke.
Proizvodjači su oni kojima treba da zahvalimo, uz poštovanje, za sve što nalazimo u tanjiru. Možda zanimanje pastira nije dovoljno šiki miki kao na primer zanimanje somelije ili glavni kuvar, ali zapravo oni i jedan i drugi za sirovine idu upravo kod čistog poljoprivrednog proizvodjača. Seljaka. Tu je odgovornost za kvalitet. Na polju, u toku proizvodnje, zalivanja, zaštite od grada ili mraza.
Biodiverzitet je dar majke prirode, u vidu svih različitih biljaka i životinja, koje mi ljudi možemo koristiti u ishrani. Ljudi se sve manje raznovrsno hrane. U globalu naša ishrana se svodi na nekoliko namirnica, naročito ako se gledaju sirovine. Kada smo jeli poslednji put pasuljicu? Ili sir od domaće bele koze. Slow Food veoma brine o očuvanju biodiverziteta pre svega kroz projekte "Riznica ukusa" i "Presidia".
Klima i klimatske promene veoma su značajan faktor kada govorimo o održivom razvoju, i planeti zemlji kakvu želimo da ostavimo budućim pokolenjima. Preintenzivna poljoprivredna proizvodnja, i industrijska hrana utiču na razvoj sve negativnije klime.
Danas je Svetski Dan Hrane, i Organizacija za Hranu i Pojoprivredu Ujedinjenih Nacija, kao ovogodišnju temu odabrala je upravo klimatske promene.
Mnogo je načina da svi mi, obični potrošači kroz svoje izbore delujemo pozitivno ka ostvarenju cilja iskorenjivanja gladi i hrane za sve!
петак, 7. октобар 2016.
Парадајз
Риљали смо земљу седам дана,
Да из ње нам никне здрава 'рана.
Бацили смо парадајза семе,
Да хранимо наше мало племе.
И у јесен кад опадне лишће,
Кад се сиров међу зуби стишће.
И у зиму кад навеје снега,
Из бутиљке ми пијемо њега.
Да ли млевен ил' само насечен,
Да ли цеђен кад к'о крв потече.
Да нас крепи калијумом својим,
Да нам мушко увек право стоји.
И кад женско подноси дијету,
Дајемо га за фруштук детету.
Парабабе и све парадеде,
Парадајзом своје зубе штеде.
Дајемо га на параунуке,
Радо њега беру вредне руке.
Издвајамо ми из њега семе,
Да с' не утре парадајза племе.
Ако хоћеш знати парадајз,
Ти наврати саде у наш шпајз.
субота, 24. септембар 2016.
Naša prva medjunarodna prezentacija degustacija
Paradajz – Povrće ili voće? Ili oba?
U petak 23.09.2016. u 16h u Torinu u kuhinji Evrope na
Salone del Gusto Terra Madre održali smo prvu degusutaciju pred medjunarodnim
auditorijumom.
I pred jednom istinskom, velikom zvezdom jugoslovenskog,
srpskog, evropskog i svetskog fudbala!!!
Salone del Gusto Terra Madre je najveći
gastronomsko-poljoprivredni dogadjaj na svetu, koji okuplja proizvodjače i farmere, kuvare, aktiviste, zarad podizanja svesti o značaju biodiverziteta,
malih porodičnih poljoprivrednika, I istinske ukusne, čiste I fer hrane.
Mi iz konvvijuma Velika Plana hrabro smo odlučili da u sred
Italijanskog grada Torina pričamo i ponudimo za degustaciju diverzitet,
biološki, gastronomski i kulturološki PARADAJZA!
Pokazali smo svež paradajz, odgajen od našeg semena Superior i napravili salatu, u letnjoj
varijanti, a onda ponudili sok od paradajza kako se pije u zimskoj varijanti.
Ponudili smo ga ljutog u pindzuru!
A pošto je botanicki paradajz voće (dok je agronomski
povrće) upotrebili smog a i u slatkim proizvodima, ponudivši džem i slatko!
Dok su se posetioci nasladjivali proizvodima i pričom, naš
musičar i umetnik zasvirao je gusle i zapojao pesmu o paradajzu!
A onda se uzmeskoljio narod, kao kad dolazi neko poznat,
neka zvezda! Pojavio se glavom i bradom, i nogom SINIŠA MIHAILOVIĆ! Fudbaler,
sada trener fudbalskog kluba Torino!!!
Mi smo ga preko glavnog štaba Slow Food International
pozvali, zatim lansirali i poziv u društvenim medijima, jer nama,
proizvodjačima, velika je čast imati takvog gosta! Imati takvog degustatora!
Sa našom dragom drugaricom iz Evo ruka
Pindzur od Radića
Mnogo smo srećni što je odlučio da dodje i proba pindzur, a
veli on da i njegova mama pravi takav. Čak je članovima svoje svite objašnjavao
o proizvodima, šta sadrže i kakav im je ukus, pokuzujući pri tom gastronomsko
znanje. Ostaće nam uvek drag u srcima!
PARADAJZ nam je u srcima još i više. Njega daje Majka
Zemlja, čuvajmo je!
Пријавите се на:
Постови (Atom)